Zvala bi se Lilit
Definitivno bi bila kraljica mog srca,
a taj tron bi preotela od svoje majke,
čiji je podanik moje srce uveliko bilo
i sa kojom sam planirao ostvariti bajke.
Bila bi anđelak, ali đavolak još veći,
nevinim osmehom bi svakog pokorila,
na krilima ljubavi svojih roditelja
za svoje snove do kraja bi se borila.
Sa majkom bi svirala violinu ili klavir,
učila Baha, Mocarta, Betovena i Lista;
a sa ocem ljubavnu poeziju sastavljala,
pisala o ljubavi koja je kao suza čista.
Jeste da bi na majku imala klempave uši,
ali od oboje bi nasledila zavodljive oči,
nikog ona ravnodušnim ostavila ne bi,
svakom bi zbog nje srce moglo da iskoči.
Zvala bi se Lilit i bila naša radost,
ali na svom ka životu nepoznatom putu,
kroz njegova vrata nikad nije prošla,
umesto početka za nju je kraj bio tu.
Jer, ovaj svet za nju spreman bio nije,
sa eliminacijom začetka ubili su nadu,
san o njoj ću zauvek čuvati u srcu,
kao Hesperide zlatne jabuke u Hadu.
Comments powered by CComment