Nisam ili, možda, jesam
Nisam ja neki romantičan tip,
ali je ona mislilia da jesam
ili barem očekivala to od mene,
a ja nikako nisam imao herca
da je razočaram i rasplinem sliku.
Nisam voleo stvari koje ona voli,
ali ih je ona delila sa mnom,
nesebično i s takvim žarom,
da jednostavno nisam imao kud,
osim da ih i ja zavolim,
kao što sam već voleo nju.
Read more: Nisam ili, možda, jesam
Write comment (0 Comments)Dijana
Poznata ulica, kao u košnici ljudi se mimoilaze,
jesenji vašar u gradu koji odavno nije moj više,
pogled mi luta kao probušeni balon, sećanja nadolaze,
i buka se za mene gubi, sve postaje tiše i tiše.
Iz mase iskoči dobro mi poznato preslatko lice,
oboje s osmehom i istim pitanjem: "Hej, gde si ti?"
Odgovor ne čekamo, ionako bile bi samo besmislice.
A, i čemu? Naša prošlost se ne može amnestirati.
Lutak II
Već sam ja njoj napisao pesmu, nije da nisam,
ali, kao po običaju, imala je ona nešto zameriti.
Šta očekivati od nekog tvrdoglavog poput nje?
Od nekoga ko je samo od dodira mogao zatreperiti.
A, jeste pre naše priče bila skroz uspavana,
išla stazom kojom su joj govorili da bi trebalo,
dajući trenutnoj besmislenoj ljubavi smisao,
i pored truda, na kraju sve se raspršilo, sjebalo.
Nije mi ostalo reči za tebe
Toliko toga sam ti hteo reći,
podeliti sa tobom svoju prošlost,
ogoliti sebe i svoja osećanja,
graditi sa tobom planove,
ali sve je ostalo neizgovoreno,
jer život me je konstantno ometao,
dok sam ja čekao pravi trenutak.
Na teži način sam naučio
da se pravi trenutak ne čeka,
on se stvara tu i sada,
jer velika je šansa da ga nećeš dočekati,
nikad ne znaš šta ti donosi sutra
ili odnosi...
Read more: Nije mi ostalo reči za tebe
Write comment (0 Comments)Odavno te ne volim
Sunčan, živahan dan u prepunom Beogradu,
šetam se posmatrajaći strana nasmejana lica,
iznenada zapazim tebe, koja si mi bila sve,
a sada samo jedna u masi, koja besmislica.
Posmatram te, pogledi nam se susreću,
prilazimo jedno drugom snebivajući se,
iako smo eksovi, nevešto se pozdravljamo,
smušenost je očigledna, to nisu finese.
Hjustone, imamo problem!
Sa njom sam putovao do zvezda,
jer bila je moja Apolo misija,
za moje izdajama ranjeno srce
njena ljubav bila je remisija.
Zahvaljujući njoj išao sam dalje,
otrgao se iz svoje zone komfora,
zahvaliti joj se nikada neću moći
i da je u svakoj mojoj pesmi anafora.
Read more: Hjustone, imamo problem!
Write comment (0 Comments)Fali mi
Fali mi to vreme kada bismo se sastajali,
bez obzira kakvi su vremenski uslovi,
pa makar i na pet minuta na ledenom vetru,
koji bi nas gurao i šamarao po obrazima,
dok se tresemo od hladnoće i cerekamo,
kao kakvi ludaci, šta smo sigurno i bili,
u očima onih koji su jurili pored nas,
tražeći gde će da se sklone na toplo.
Zbogom i hvala
Možda se različitosti zaista privlače,
ali, nažalost, očigledno ne mogu da traju,
iako smo imali zajedničke želje i snove,
svako je svojim putem krenuo na kraju.
Ti si se odrekla mene, zatim i ja tebe,
sve se brzo srušilo, postalo je bedno,
kao da se do juče nismo voleli strasno,
sada smo stranci, a bili smo jedno.
Zato što te volim
Zašto si se promenio,
pričo prošlosti moje?
Zašto ti na stolu
alkoholna pića stoje?
Zašto si sreći dozvolio
da pokupi kofere svoje?
Zašto ti se u životu
samo porazi broje?
Ponovni susret
Putevi se naši, opet, spojiše,
jedno drugo ponovo smo sreli,
prepoznah te, a prošlo je mnogo
od vremena kad smo se voleli.
Da li hoćeš na po jedno piće?
Sem razgovora više ti ne tražim.
Ne brini se, nisam se promenio,
još uvek za romantičara važim.
