Mi nikada nećemo...

Mi nikada nećemo...

Mi se nikada nećemo prošetati Šanzelizeom,
zastajkući pred svakim blještavim izlogom,
jer ti ne možeš odvojiti pogled od cipela;
niti ćemo preko trga Konkord stići do Luvra,
kako bismo se smešili zajedno sa Mona Lizom
i sa njom podelili svoju ljubav i radost;
nećemo posetiti ni staru Crvenu vetrenjaču,
odnosno Mulen ruž i uživati u kan-kanu,
dok me udaraš laktom i vragolasto gledaš, 
a niti ćemo ikada na vrhu Ajfelove kule,
probati Croque Monsieur ili Quiche Lorraine,
nećemo ispod Monmartra sa Le mur des je t’aime
čitati kako se kaže "Volim te" na 300 jezika,
a znaš da "Voleti znači haos.. dakle volimo",
“Aimer c’est du désordre… alors aimons”.
Ne, mi nikada nećemo posetiti Pariz!

Mi nikada nećemo čitati Šekspirove stihove,
sa table na zidu navodne Julijine kuće,
niti se slikati pored njenog bronzanog kipa,
držeći ruke na njenim grudima, kao sujeverni,
ili pod balkonom glumiti Romea i Juliju;
nećemo u prepunom rimskom teatru Arena
uživati u svim onim predstavama i operama,
za koje smo karte kupili mesecima unapred;
nećemo obići spomenik Dantea Aligijerija
i zahvaliti se što je pesnicima u to vreme
pomogao da u svojim delima naglase - ljubav.
Ne, mi nikada nećemo posetiti Veronu!

Mi nikada nećemo proći kroz Konstatinov slavoluk,
na putu do Flavijevog amfiteatra, odnosno Koloseuma;
naša stopala neće gaziti po živopisnim trgovima:
Piazza Navona, Piazza Venezia, Piazza del Popolo,
nećemo od Piazza di Spagna krenuti stepenicama
do crkve Trinità dei Monti i ulice Via dei Condotti,
brojeći svih 138 stepenika, uz poljupce i smeh;
našu ljubav neće testirati Bocca della Verita;
nas neće obasjati sunce kroz Panteonov okulus;
Fontana di Trevi ostaće bez naših novčića;
nećemo hraneći jedno drugo upoređivati sladolede
kupljene u Il Gelato di San Crispino i Giolitti;
nećemo se odmarati na klupi u parku Villa Borghese.
Ne, mi nikada nećemo posetiti Rim!

Mi nikada nećemo posetiti istorijski Sensoji,
proći kroz kapije Kaminarimon i Hozomon,
niti u Nakamise ulici kupovati suvenire;
nećemo tokom proleća uživati u cvetovima sakure,
a ni organizovati piknik u Shinjuku Gyoen parku;
nećemo se učiti kuvanju na Tsukiji pijaci;
ili samo uživati u pogledu na blještavi grad
popevši se na Tōkyō tawā ili Tokio Skytree,
ili se provozavši rekom Sumida-gava;
nećemo praviti selfije osvetljeni bilbordima
na raskrsnici Shibuya sukuranburu kōsaten.
Ne, mi nikada nećemo posetiti Tokio.

Mi nikada nećemo posetiti neki grad ljubavi!
Mi nećemo, ali ću možda ja ili ćeš možda ti.
Možda će tada sve biti baš kako smo maštali,
ali umesto ushićenja, biće uzdasi sete,
ja ću se pitati gde si ti, a ti gde sam ja.
Imaćemo prošlost koja putuje sa nama svuda
i koja će uvek senčiti našu sadašnjost,
dok se trudimo da budućnost gradimo,
svako za sebe...

Zera Princ